Александар Витјаз је култна фигура у ИТ заједници. Био је на челу ЦЕБ-а (Центар за електронско пословање) 17 година.
</ имг>
Снимак екрана са видео снимка на ИоуТубе каналу „Велика риба са Александром Колбом“
Цорезоид-ови модели монетизације су СааС иОнПремисе, модеран и разумљив за пословање - претплата или куповина лиценце за коришћење софтвера. Клијенти Цорезоид Инц. укључују: велике банке, малопродајни ланци и међународне корпорације. Иако приватни предузетник такође може да користи Цорезоид, на пример, да креира цхат бот. У ствари, хтели смо да причамо конкретно о чет-ботовима, али хоризонти и визија Александра Витјаза су тако широки (на пример, он је сигуран да се све на свету може описати помоћу графика актера, односно изградњом и бројањем веза између свих елемената у система, о томе пише монографију „Кодекс актера“) да је разговор предвидиво покрио шире теме – од промена на тржишту за програмере са појавом вештачке интелигенције и гласовних интерфејса у банкарским апликацијама до ниске аутономије наочара са проширеном реалношћу и почетак енергетског комунизма.
гг: Како компаније могу имати користи од цхатботова?
Александар Витјаз:Ја ћу доћи од џокера - цхат ботова као посебан типсофтвер не постоји. Оно што се у свакодневном животу зове цхатбот је апликација која има „фронт“ у четовању. Суштински део сваке апликације су „леђа“ и „средина“, ту се налазе логика и архитектура. Ако имате први и други, имате све да повежете било који "фронт" (или неколико истовремено). На пример, ако сте најбољи у израчунавању греха, онда није важно на којим фронтовима се к уноси и резултат син (к) излази, ово је искључиво жеља клијента. У идеалном случају, клијент би требао бити у могућности да без проблема путује између различитих фронтова
Цхатбот је "предња страна", испод чије хаубе„средина“ и „позадина“. Ово је оно са чиме клијент комуницира. Ако правилно дизајнирате шта се налази испод хаубе, онда број фронтова може бити неограничен. Фокусирамо се на алгоритме. И у ствари, ако то урадите брзоплето и почнете да дизајнирате за цхатбот, онда је мало вероватно да ће архитектура бити погодна за апликацију. Мораћете све да поновите када желите или сте зрели за апликацију. А ако погледате чињеницу да су цхат ботови један од могућих „фронта“ алгоритма, онда ћете све урадити у „позади“ и „у средини“ исправно. И ботови, и апликација, и веб страница ће мирно постојати - свеједно.
Нема сумње о предностима цхатботова - предностимасвака комуникација доноси и сваки начин комуникације са клијентом је добар; што је већа комуникациона површина компаније, то боље. Питање је организовање управљања комуникацијама, мерења и доношења одлука. Наравно, ако имате 5 клијената, онда је писање апликације или чак бота нерационално.
Чет ботови могу да реше било који проблем,пошто алгоритам није у цхатботу, већ у бацк-енду. Штавише, коришћење бота као предње стране апликације је јефтиније и брже од развоја матичне апликације.
гг: Судећи по претходном називу ваше компаније, да ли сте специјализовани за средњи софтвер?
Александар Витјаз:Помажемо у изградњи мостова између бацкенд-а,„предњи” и екстерни софтвер. Наш модел зараде је продаја лиценце. Клијент се претплати или купује пуну лиценцу. Истовремено, пружамо услуге за имплементацију свега овога, помажемо у почетку, обучавамо и тако даље. Наша специјализација је дигитално језгро (средње, задње и све између њих и предње стране). Успели смо да направимо такву платформу да постепено апсорбује целокупну софтверску инфраструктуру предузећа. Нисмо то намеравали овако, али је еволутивно испало овако: ако изградите циркулаторни систем, пре или касније ћете морати да изградите срце и мозак.
</ имг>
Илустрација: Корезоид као оркестратор
гг: То јест, синоним за вашу компанију је интегратор?
Александар Витјаз:Постоји универзалнији термин - оркестраторуслуге. Наши клијенти га користе, то је концепт индустрије. Интегратор је преузак појам. Повезано и шта даље? А оркестратор је и веза и контрола. Није довољно да повежете све каблове, још увек морате да управљате свиме. Међу опцијама за имена које смо имали били су редитељ и диригент, али то није остало. У почетку је то био цевовод, који се претворио у сервисни оркестратор, затим у оперативни систем, касније смо почели да градимо дигитално језгро, након чега смо прешли на ниво креирања Ацтор Енгине-а. Сада смо створили могућност комбиновања глумаца у графикон глумаца, а Цорезоид је постао оркестратор. Значења су свакако сачувана, а ниво разумевања онога што Цорезоид гради квалитативно је порастао.
</ имг>
Илустрација: Цорезоид као ЕРП систем
гг: Како оцењујете тржиште цхатбот у Украјини?
Александар Витјаз:Нема сврхе мерити, али у граници је једнакоброј живих предузећа. Ја бих другачије формулисао питање: колико компанија треба комуникацију са клијентом? Сви. И свим запосленима такође. Ово је одговор на питање о величини тржишта.
гг: А колико ваше компаније чине цхатботови?
Александар Витјаз:Хајде да променимо реч "четбот" у "предњи".У раду наше компаније увек постоји место за „предњи део”, јер „бекенд” и „средина” морају некако да комуницирају са потрошачем и некоме нешто покажу. Али какав је то и који је удео овог или оног типа „фронтенда“ ситуациони. Снабдевамо 100% наших клијената дигиталним језгром, неки се на њега повезују само за ћаскање, неки апликацијом, неки одједном.
гг: Ако је ИТ на овој слици света увек повезан са комуникацијама, испада да сте глобално укључени у процес аутоматизације свега што се може аутоматизовати?
Александар Витјаз:Не сигурно на тај начин.Зато што се још не може све аутоматизовати и није све потребно. Ако размишљамо о томе у овом контексту, онда се асфалтер може назвати и комуникатором или гласником. На крају крајева, када градимо пут, људи имају прилику да оду негде, на пример, да посете једни друге и да комуницирају. Односно, пут, донекле, можемо сматрати и гласником. Да ли је аутоматизован или не, друго је питање. На неким местима је то могуће и не штети комуникацији. Негде је тешко.
Исти ГПТ има потешкоћа да одговори на моја питања. Али ако своје питање упутим неком професору, он ће ми данас одговорити боље него ГПТ. За сада је боље.
Истовремено, ГПТ већ сада веома пристојно одговара на питања нивоа оператера кол центра
Важно је створити канале комуникације, лаке ибрзо. Али како тамо комуницирати? Колики је удео аутоматизације у њима је ствар управљања. На пример, данас смо већ сами одлучили да ће на први ниво подршке одговорити ГПТ. И други ниво – ако је клијент незадовољан одговорима првог нивоа (на пример, даје лошу оцену у НПС-у), ми то већ преносимо на особу. То је сасвим нормално.
гг:Шта код нас преовладава на платформама за ћаскање – Телеграм или Вибер?
Александар Витјаз:Све зависи од сегмента, негде Вибер је број 1, негде Телеграм. То јест, исправно је одмах повезати све канале и дати клијенту избор.
гг: Компаније које величине приступате?
Александар Витјаз:Шта уопште. Од приватних предузетника до великих корпорација. Највећи клијент има капитализацију од 200 милијарди. Претплата на цорезоид.цом почиње од 30 долара месечно.
гг: Које вештине треба да поседује приватни предузетник да би користио Цорезоид?
Александар Витјаз:Шта је приватни предузетник?Ово није професија. Ако је инжењер у виду приватног предузетника, одмах ће схватити шта треба да се уради. Ако је фризер приватни предузетник, вероватно ће му бити тешко. Потребне су нам вештине инжењера и обученог пословног аналитичара. МиСКЛ, мало ЈаваСцрипт. Можете га користити без овог знања, али заправо нећете моћи да урадите ништа вредно. Потребна вам је нека врста инжењерске позадине у виду специјализованог образовања или практичног радног искуства. Потреба зависи од проблема који решавате.
Ако треба да направите једноставног робота, наравно, инжењер није потребан за ово.
Ако постоји неки сложен пројекат, а у њему постоји милион алгоритама, онда то не можете учинити без висококвалификованог инжењера.
гг: Који су кораци у развоју цхат бота?
Александар Витјаз:Компанија треба да зна 2 ствари - да има знање о индустријипрегледа и идите на цорезоид.цом, све остало ћемо помоћи, показати, подучити, покренути и подржати. Нудимо готов комуникациони оркестратор (не треба га мешати са оркестратором услуга), омогућава вам да конфигуришете све канале комуникације: ћаскање, пошту, глас, формуларе, коментаре, додате гпт, а затим управљате клијентима, оператерима, ботовима, садржај и календар догађаја.
гг: Које предности Цорезоид пружа за прављење цхатбота?
Александар Витјаз:Све у једном – предњи-средњи-позади, наплата, заштита од превара,АИ, ЦРМ, плаћања, обука и изванредна стручност. Уз помоћ Цорезоид-а креирани су цхатботови у Синеву, ФУИБ, Метро, УЗД, Ибис и многим другим. Од ових последњих, каи.аи је веома користан и обећавајући пројекат психолошке помоћи.
гг: Које потешкоће и ризици постоје при креирању и покретању цхат бота за посао?
Александар Витјаз:Постоји архитектонски ризик - ако није правилно пројектован, онда ће флексибилност решења бити ниска, а трошкови модификација ће бити високи.
гг: Како мерите успех цхат бота?
Александар Витјаз:Уобичајени пословни показатељи:број купаца, трансакција, резултат дијалога, НПС (индекс лојалности купаца, Нет Промотер Сцоре, техника анкете у којој се од клијента тражи да оцени од 1 до 10 вероватноћу да ће препоручити компанију свом кругу - напомена уредникагг). Са појавом модела великог језика (ЛМЛ), увешћемо индиректну процену, на пример, по тону говора клијента.
гг:Да ли то значи да цхатботови имају смисла само ако имате велику публику?
Александар Витјаз:Цхатботови се не баве само трговином, већ ио комуникацији. Ово је згодан канал за клијенте да постављају питања. Али цхатбот је и даље формат комуникације командне линије. Ако, на пример, треба да отпремите хиљаду позиција, месинџер вероватно није најпогоднији формат за ово.
У нашем свету, цхат ботови не искључују апликације. Оне се допуњују, ћаскања се позивају из апликације, апликације се позивају из ћаскања. Тачан одговор је да се све мора урадити, то су комуникациони бродови.
За неке експерименте, тестирање хипотеза - јасно је да је ћаскање најјефтинији канал
Брзо сам саставио алгоритам у позадини, покренуо бота,Гледао сам како клијенти реагују на то. А онда га пребаците у апликацију. Као сандбок за експериментисање, МВП, цхатбот је право решење. Јер у овом случају не морате да се бавите „предњим делом“. А ако правите апликацију, онда морате да радите у три правца одједном: Андроид, иОС, драги људи и све те ствари. Цена грешке, ако идеју одмах преточите у апликацију, је вероватно десетине хиљада долара и месеци времена.
гг:Ако је неко одлучио да покрене цхатбот за своју компанију, одакле бисте препоручили да почне?
Александар Витјаз:Веома је лако дати савет (смех).Ако је неко управо дошао на идеју о „лансирању“, онда је ово катастрофа. Зато што ће он дати команду да се направи цхатбот. Састављају нешто за њега, а онда почиње прави живот - модификације, трошкови и друга открића. Односно, овај цхатбот (апликација, веб локација - није важно) ће стално одвлачити пажњу, а све то одмах постаје трошак. Али да бисте ово претворили у тачку прихода, морате озбиљно радити и размишљати. Програмер то неће учинити за менаџера.
Шта је решење? Размислите, дизајнирајте.Ако немате искуства, или идите негде другде или развијте свог стручњака. Без сервера је права парадигма. Она се, наравно, није развила у прави облик, онако како јој је замишљено. Али концепт хостинга у облаку је у теорији тачан. Раније сте сервисирали сам сервер - купили га, поправили. Произвео ове девопове около. Сада је све прешло у облак, али, иначе, нема мање девопова. Зато што се у облацима још није десило без сервера. То јест, и даље купујем сервере тамо. Да, не чувам их, али и даље размишљам о серверима, верзијама ОС-а и другим процесорима. Ово је велики проблем.
Али једног дана нећу бити ове категоријемислити. Индустрија се креће у овом правцу, али још није стигла до циља. Радићу са неком врстом базе података или знања. И не брините о питањима - какав је процесор, сервер и колико меморије сам купио или не.
гг: Да ли знате нешто о употреби чет-бота у Украјини у сектору образовања?
Александар Витјаз: Наши клијенти користе цхат ботове за обуку запослених и купаца. Али, опет, обука се односи на садржај и алгоритме, а не на фронт.
У области образовања имамо феноменалног клијента спилно.сцхоол, обавезно прочитајте где и како се крећу.
гг:Шта мислите, зашто се последњих година толико прича о цхатботовима?
Александар Витјаз:Зато што већина људи има ово искуствокорисници инстант месинџера – ботови постоје деценијама и људи су навикли на њих. Јер постоји легенда о једноставном уласку у ИТ. Постоје два мита - један о тестерима, други о цхатботовима. Колико је било лако ући, тако је лако изаћи. Ако нисте професионалац, нећете остати у струци. Нека предузећа иду у месинџере јер је тамо њихова публика. Неки иду јер нема буџета за пуноправну апликацију. Апликације су скупе. То су дизајнери, иОС програмери са огромним платама и тако даље. Али дешава се да има новца и постоји апликација, али публика живи у собама за ћаскање - ово је ситуационо. Имамо клијенте који имају већи промет у четовима, а има и других који имају супротно: чет је помоћни, а главни саобраћај је у апликацији.
Разговор о ниским улазним трошковима је спекулација
Да ли постоји ниска цена уласка у медицину?И ово се односи на било коју професију. Ушао, шта даље? Ако немате могућности, једноставно одустаните. Јасно је да курсеви који подучавају програмирање морају некако да се продају. И порука о лаком уласку - ради. Али ово је скоро лаж.
гг:Шта онда можете рећи о нултом кодирању?
Александар Витјаз:Нулто кодирање већ ради ЦхатГПТ. Да ли је потребно ово учити у школи ако компјутер већ боље ради ову врсту посла?
Рећи ћу вам да смо већ отпустили неколико људи, јуниора, ЈаваСцрипт писаца и дизајнера, јер ГПТ боље ради свој посао.
</ имг>
Комична илустрација за друштвене мреже коју су креирали Цорезоид дизајнери
гг:Овде имамо много тога заједничког са новинарством…
Александар Витјаз:Шта је програм, у погледу језика илингвистика, различита од текста? Оба су језици са различитом синтаксом. Текст у програмском језику је подскуп природног језика. Зато је (да поједноставимо) ГПТ тако лако програмирати да је лакше него научити природни језик.
Нулто кодирање постоји као феномен, али не постоји као професија, зато је то нулто кодирање, јер га свако може користити
На пример, која је професија инжењера?Морате разумети математику. Постоји професија преводилац, а постоји и лингвиста. Ко од њих боље разуме језик? Лингвиста. И преводилац боље користи језик. Питање: Ако кажемо да је софтверски инжењер преводилац, онда можемо избацити реч „инжењер“. А ако кажемо да је инжењер, онда мора да је више лингвиста. У лингвистици, заправо, има много математике. Ово је математика, јер је то структура, дрвеће и све остало.
На питање „Да ли је могуће бити програмер без знањаматематика” одговор је не. Можете се претварати, што су многи успешно урадили. Али никада нисам волео ове изразе – ниски код и нулти код, јер се иза њих губи суштина. Са Цорезоидом не морате да знате никакве језичке спецификације. Али морате знати математику, имати стручност у предмету да бисте креирали сложен алгоритам. А ако немате ни способности ни знања, нећете ништа учинити. То јест, можете да урадите једноставан процес, али не можете да урадите сложен.
Када сам био на факултету, моја професијазвала се примењена математика, у дипломи је написано инжењер-математичар. А онда није било професије програмера у свом чистом облику. Али структура ове професије је била да прво научите математику и истовремено научите да програмирате на рачунару. Али ДевОпс професија (развој и операције – методологија за развој сложеног софтвера који се стално побољшава током употребе – примедба уредника) – ово је заправо био суседни факултет. Зато што је задатак примењеног математичара да направи математички модел, алгоритам за решавање проблема. За ово вам, у ствари, не треба ништа осим главе, оловке и папира.
Чтобы различать программистов с инженерной подготовкой и без, рынок изобрел слово кодер. Иногда у него есть неприличная приставка 🙂
Безусловно, есть ребята самоучки, которые освоили основы профессии, но это больше исключение чем правило.
гг:Выходит, что разработчик чат-ботов — это тоже функция, но не существующая профессия?
Александар Витјаз: По факту на джоб сайтах она есть, но, по моему мнению, — ее нет, это просто один из видов работ для программиста. Есть рынок. К примеру, какая-то компания проснулась, пишет в объявлении «Я хочу бота разработать». Какие-то люди туда приходят. Когда встречаются неквалифицированные заказчик и исполнитель, то то, что они смогут сделать, скорее всего, будет «не очень».
«Разработчиком» чат-ботов стать легко и поэтому перспектив у такой «профессии» нет. Это оксюморон типа «пользователь смартфона». Но есть профессия инженера, а разработка чат-ботов – один из видов работ, которую делает инженер. Надо становиться алгоритмистом, для этого пройти хотя бы начальный курс Computer Science.
гг:Какой бы вы совет дали для студентов — что им стоит изучать сейчас, чтобы быть конкурентоспособным в будущем?
Александар Витјаз: Совет не меняется на протяжении 20 лет — изучать математику. Наша разница пока между тем, что мы называем интеллектом искусственным и естественным — в эмерджетности. В умении создавать и применять одни знания и порождать другие. Вот сегодня в GPT, там и близко нет интеллекта. Но ничто не помешает ему появиться. Пока есть ниша — соединять точки в графе, создавать знания.
Переводить как Google Translate техническое задание на JavaScript — это же не работа. Работа — это написать ТЗ
Например, если раньше на вакансию джаваскрипта мы получали в неделю 10 откликов, то сейчас, после появления GPT, уже 200. Разница в 20 раз. Конечно, есть еще фактор и военный, потому что часть фирм закрывается, переезжает, но тренд этот усилился именно с момента появления gpt. Зарплаты пока не падают. Специалистов начального уровня на рынке стало больше, а потребности в них — меньше. Я думаю, что для HTML-верстальщика потребность уже не вернется, скорее всего.
гг:Выходит, программисты в будущем больше будут заниматься архитектурой?
Александар Витјаз: Но они, вообще-то, именно так и появились. Отец сегодняшнего взрыва с большими языковыми моделями, точнее, один из отцов, — Джуда Перл. Он придумал байесовские сети. То есть математический аппарат, который вот сейчас наконец-то получил реальное воплощение. Но когда он его придумал, он же формулы рисовал. А не ночью сидел за клавиатурой и текст набирал. Он создал матаппарат, который вот только сейчас смог реализоваться, потому что достаточно развились вычислительные мощности.
гг: Чат-боты уже достигли пика в своем развитии?
Александар Витјаз: Не достигли, наоборот, все только начинается. Внедрение GPT позволит сделать коммуникацию качественно лучше, а применения разнообразнее.
Большая языковая модель (БЯМ) + прямые знания = экспертная система (ЭС)
Я больше скажу — безо всяких лингвистических моделей у нас в колл-центре ПриватБанка боты с 2005 года жили. И 70% клиентов, которые с ним общались, думали, что они общаются с человеком. Эти роботы работали просто по ключевым словам. Берешь статистику вопросов, пишешь на них ответы, ключевики — все прекрасно работает. Если человеку нужно узнать баланс, не надо же профессора сажать, чтобы ответить на этот вопрос. Так или иначе он в чате напишет «какой у меня баланс», «какой остаток». Какие-то синонимы. Я когда статистику увидел, то поразился. Большая Языковая Модель еще лучше работает. Но даже при тупой автоматизации правило Парето почти соблюдалось. Практически 80 процентов клиентов не понимали кто им отвечает, человек или робот.
gg: У вас в саппорте реально работает ChatGPT и отвечает не по скриптам?
Александар Витјаз: У операторов на самом деле тоже есть скрипты. Это же не фристайл — что хочет, то и отвечает. Есть документация по продуктам, мануалы, которые можно полистать, FAQ всякие, тайминги и так далее. Сейчас у нас есть такая штука, которая называется «оркестратор коммуникации». Кстати, для понимания эволюции — когда мы только начинали работать с чатами и ботами, очень давно, это называлось бот-платформой. Но вот уже два года или больше это называется у нас оркестратор коммуникации. И эта эволюция названия показывает насколько наш взгляд изменился — от частного к общему. И вот сегодня у нас искусственный интеллект стоит в этом оркестраторе, как сотрудник. И тот, кто этот оркестратор настраивает, ставит его вместо реального сотрудника. Причем языковую модель можно подключать любую, не обязательно GPT, — гугловскую, фейсбуковскую или несколько одновременно. Ту, которая будет на рынке. Клиент заводит аккаунт, вводит ключи и подключает нужный ему интеллект.
гг:А нет ли риска, что GPT даст какой-то ответ, который будет нерелевантен или вообще нанесет вред?
Александар Витјаз: Контролируйте, можно же проверить перед запуском, протестировать. А нет риска, что оператор чата напишет что-то не то? На человека гораздо больше издержки по управлению всем этим хозяйством. Да, за роботом нужно следить, но и за людьми тоже. Поэтому с точки зрения управления коммуникацией ничего не меняется.
гг: Какие новые возможности для чат-ботов появились в последний год?
Александар Витјаз: Мультиканальность, БЯМ, ЭС. Мультиканальность — на рынок мессенджеров для бизнеса вышли Apple, Google, WhatsApp, Viber. Это увеличило требования к правильной архитектуре, качеству, юзабилити, дизайну и вообще подняло планку — для того чтобы попасть в партнеры надо очень и очень постараться. БЯМ позволяет лучше понимать вопросы клиентов и создавать новые продукты в мессенджерах — например экспертные системы. Это, в свою очередь, снижает требования к разработчиками ботов — простенькую ЭС-отвечальщика на вопросы по документации за пару минут может создать любой продвинутый пользователь ПК.
гг:А что изменилось с появлением ChatGPT? Это уже можно назвать изменением правил игры или еще нет?
Александар Витјаз: Это создает новый интерфейс. В широком смысле слова. Предприятие — это какая-то функция, алгоритм. Меняет колеса, доставляет еду еще что-то, не важно. Осуществляет какую-то функцию. И для того, чтобы вы эту функцию употребили, вам нужен какой-то интерфейс. Приложение, бот на естественном языке, не на естественном. Формы какие-то и так далее. Но наш с вами нативный интерфейс — язык — появление большой языковой модели сильно упрощает.
Например, в банковском приложении 500 страниц. Добавление каждой новой фичи — это еще страницы, люди, задачи, документация, «бэкэнды» и прочее. А теперь представьте завтра добавилось 501-я услуга. И мы не обновляем приложение. Потому что вы эту услугу потребляете через бота.
Интерфейсы эти не сегодня появились — Siri, вот это все. Голосовые роботы IVR в колл-центрах — это ж их предтечи. Но у них не было большой языковой модели, то есть, Siri элементарно почти ничего не понимала. А еще с нашим акцентом она вообще ничего не понимала. Но вот именно эту задачу интерфейса большая модель и решила.
Как бы вы не перекрутили фразу: «молоко купи», «купи молока», «сбегай за молоком», Siri поймет там только две фразы из десяти возможных. А большая языковая модель поймет все
Исейчас уже любой чайник их может делать. Экспертную систему какую-то, например, для начинающих ваших коллег. Если у вас есть инструкция, вы ее даете большой языковой модели и дальше она может работать.
БЯМ это наши новые глаза, уши, язык и память. Несколько лет тому я говорил, что появится возможность общаться с мастерами прошлого на основе их работ. (Но перспективы у массового появления правильных собеседников есть: будут Чеховы в облаках, нейросети, построенные на основе произведений, писем и других сохранившихся текстов. У нас появится прямой доступ к величайшим умам, тогда вы, журналисты, сможете брать любые интервью и вам никто не откажет, — интервью от 2019 г).
гг:Потребителю она говорит какую-то цитату или правильный ответ на заданный вопрос?
Александар Витјаз: Все еще интереснее — вы даете ей учебник геометрии за седьмой класс, и она после этого может решать задачки за седьмой класс. Речь идет уже не о буквальном понимании, а о понимании правил использования. И это как раз не сложно. Это все равно еще не интеллект, но интерфейс поменялся качественно, потому что вам уже не надо давать жесткие команды. Чем отличается натуральный язык от языка программирования? Жесткостью синтаксиса. Чтоб вас понимал компьютер в том виде, в каком он сегодня существует, без жесткого синтаксиса не обойтись.
И обычный программист — это переводчик с открытого синтаксиса на жесткий
Но кто-то передает информацию через этот синтаксис. Вот этот кто-то — это и есть настоящий инженер. Тот кто говорит, как и что сделать. В чем вообще разрыв в классической парадигме программирования? В том, что product owner (владелец продукта — так в разработке называют ответственного за развитие и управление разрабатываемого программного продукта — примечание редакции) не алгоритмист, но он, например, меняет валюту. А программист — не финансист и слова фьючерс и правил работы рынка не знает. И вот они между собой пытаются найти общий язык. И это проблема. С большой языковой моделью этот разрыв ликвидируется, мы все станем алгоритмистами и постановщиками задач. Потому что компьютер уже понимает почти любое наше сообщение.
гг:В ближайшее время даже в банковских приложениях мы должны увидеть какие-то голосовые функции?
Александар Витјаз: Да там и раньше пытались, но плохо получалось. Для того, чтобы сделать нормальное голосовое управление приложений. надо было заниматься тем, чем 15+ лет GPT занимался (я имею в виду компанию OpenAI). И иметь соответствующего класса специалистов и финасирование. Для украинской компании это нереально — иметь такой бюджет и доступ к таким людям. И это касается не только Украины, а большинство стран и компаний. Мы видим сегодня, что от силы до 10 компаний в мире этим занимается. То есть их не десятки, и тем более не сотни. Потому что это дорогое удовольствие, gpt только на хостинг тратит сотни тысяч долларов в сутки.
гг:Кстати, о новых интерфейсах. Вы же делали приложение Приват24 для Google Glass. Как вы считаете — есть ли будущее у таких очков, например, сможет ли Apple сделать что-то, что изменит мир?
Александар Витјаз: Google свой проект очков закрыла. У этих очков будущего нет. А вот у дополненной реальности будущее есть. А вот как она будет реализована — вопрос открытый. У большинства смартфонов автономность не очень сегодня, у очков еще хуже. Поэтому мы, когда приходим куда-то, сразу ищем зарядку. Это уже почти инстинкт.
Я не знаю, что это будет, вопрос не к очкам, как таковым, а к источникам питания. Как только они станут миниатюрными (либо беспроводными), какая-то однозначная, если не революция, то движение в ее сторону, произойдет. Автономности не хватает. То же самое мы видим сегодня и в смартфонах, и в электромобилях, везде. Автомобили точки, когда уже можно ездить (хотя еще не так, как на бензине), уже достигли.
гг: Когда кто-то говорит, что разработал чат-бота с ИИ, что он на самом деле имеет в виду?
Александар Витјаз: До появления БЯМ — без понятия, преувеличивали наверное (смеется). Часто за ИИ выдавали ответы по ключевым словам. Реально сегодня использовать БЯМ для распознавания вопросов, создания ЭС, автоматизации работы кол-центров.
гг:У вас есть свое видение — как ИИ повлияет на человечество? Оно оптимистичное или пессимистичное?
Александар Витјаз: Конечно есть, а у кого его нет?! (смеется) Во-первых, что считать оптимистичным или пессимистичным. Вот у вас, я знаю, есть коты. Вопрос: это вы ими управляете или они вами? А теперь вместо котов поставьте себя. Судя по фотографиям ваши коты счастливы.
Жизнь уже меняется. Но не все можно экстраполировать. Вот когда человек идет в первый класс можно экстраполировать его жизнь до института что с ним будет происходить. Ну, плюс-минус. А теперь представьте, что вы не можете экстраполировать. Мы можем фантазировать. Какой у нас горизонт планирования сегодня? Кто планировал полгода назад, что начнутся увольнения джуниоров, джаваскриптистов и операторов колл-центров? Никто.
Большинство людей не работает на самом деле интеллектуально, они работают физически
Так вот физический труд останется, а интеллектуальный — не у всех. Но он всем и не нужен. Вопрос про зарплаты и доходы как-то решится, потому что экономика никуда не денется, она будет трансформироваться вместе с трудом.
Книга “Монстры доктора Эйнштейна” сообщает, что модель Вселенной может рассчитать 100 человек в мире, сложность моделей удваивается каждые 20 месяцев. Дальше проэкстраполируйте самостоятельно.
Ежемесячная активная аудитория GPT в марте 2023 составила около 100 миллионов.
Удвоим с поправкой на умных но принципиальных, получается 200 млн. В мире 8 млрд человек. Всего 2,5% человеков прошло тест на любопытство и интеллект. Безусловно, со временем количество пользователей вырастет за счет упрощения доступа, встраивания в привычные интерфейсы и т. д. Но в данном контексте важен именно первичный импульс – только 2,5% захотело немедленно прикоснуться к агрегированным знаниям всего человечества. Это к вопросу о том сколько людей работает головой, а сколько физически. Практически, произошел тест Тьюринга наоборот — компьютер тестирует человечество на интеллект.
С другой стороны роботу не нужна кока-кола, штаны, тушь для ресниц. И когда появится правильный, настоящий, автономный искусственный интеллект (АИИ), часть привычной нам экономики начнет меняться.
гг:И чем больше будет роботов, тем больше потребуется людей, которые будут этих роботов создавать и обслуживать?
Александар Витјаз: Роботы и АИИ — это две большие разницы. Роботы это материальное физическое присутствие АИИ, их нужно бесконечное количество. АИИ будет на старте несколько штук — по числу термоядерных стран, а в пределе 1, в науке это называется синглтон, There can be only one. АИИ без квантовых компьютеров не появится. АИИ очень связан с энергетикой. Во-первых, нужно очень много считать, во-вторых, вычислители нужно сильно охлаждать, в-третьих, все это нужно защищать физически и криптографически.
Роботы это следующие смартфоны и электроавтомобили, основной мозг которых находится в облаке. Пока их обслуживают люди. Но обслуживание электромобиля и бензинового автомобиля — это две большие разницы уже сегодня. Когда-то роботы научатся менять болтики и колеса. Это достаточно очевидно, это можно легко экстраполировать. Рабочие места для тех, кто работает руками, еще будут долго.
Все это постепенно поменяет принципы экономики, потому что суть экономики — это распределение и перераспределение доступа к энергии.
Если очень упростить, то когда запустится термоядерный реактор, появится энергетический коммунизм
Сегодня разница между самой бедной страной и самой богатой в количестве потребляемых киловатт на душу населения. Ну, или все можно привести к киловаттам. И вот, если возьмете американскую семью, там и какой-нибудь Бангладеш, то вы увидите, что разница между ними в доступе к энергии на порядки отличается.
Мы доход домохозяйства берем делим на стоимость киловатта, получаем количество энергии для среднего американца и среднего бангладешца. Но как только запустится условно бесконечный, бесплатный источник энергии, считайте, что наступил коммунизм с этой точки зрения. Нужно вам 50 киловатт в день? — Вот, берите. Это точка перегиба для библейской экономики (в поте лица твоего …).
Классическое понимание экономики исчезнет, как только появится условно-бесплатный источник энергии
Вам не надо зарабатывать деньги для того, чтобы работал холодильник. Или отопление, или еще что-то. Очень рекомендую книги Вацлава Смила, очень концентрированная пища для ума.
гг: И последний вопрос: как может использовать чат-ботов медиа, например, gagadget?
Александар Витјаз: Есть много вариантов: стрим новостей, опросы, работа с комьюнити, подписка, инвойсы, размещение рекламы, объявлений, микрообучение, радио — сейчас это больше вопрос идей, а не технических возможностей – например, вы можете за пару часов настроить чат gpt который будет давать возможность читателям говорить с контентом всего вашего сайта, а это уже совсем новый опыт и для вас и для пользователей.
Загадка от Александра Витязя
Напоследок загадка про автономный искусственный интеллект от Александра Витязя: каким в этой схеме будет последнее слово?
</ имг>
Квота КУОТА_БИТЕС_ПЕР_ИТЕМ је премашена