Нова метода разбија микропластику директно на извору загађења

Отпадне воде могу транспортовати високе концентрације микропластике у животну средину. Ове мале честице

мањи од 5 мм могу се погодити чак и изодећа, обично у облику микровлакана. Професор Патрицк Дрогхи, који је водио студију, напомиње да тренутно не постоје ефикасне методе за разлагање микропластике које би елиминисале овај опасни загађивач током третмана отпадних вода. Постојеће методе често користе физичко раздвајање као средство филтрирања. Ове технологије не разграђују пластику, што захтева додатни рад на њеном елиминисању.

Тако је истраживачки тим одлучио да разбије микропластичне честице путем електролитичке оксидације, процеса који не захтева додавање хемикалија.

„Користећи електроде, генеришемо хидроксилрадикали (*ОХ) који нападају микропластику. Овај процес је еколошки прихватљив: разлаже честице на ЦО₂ и молекуле воде, који нису токсични за екосистем“, објашњава истраживач.&нбсп;

Професор Дроги предвиђа да се ова технологија користи директно на отпадним водама комерцијалних перионица, које су извор емисије микропластике у животну средину.&нбсп;

Лабораторијски тестови воде вештачки контаминиране полистиреном показали су ефикасност разлагања од 89%. Тим планира да пређе на експерименте у реалним условима.&нбсп;

Ако технологија покаже својеефикасности, научници ће спровести истраживање како би утврдили трошкове третмана и прилагодили технологију за пречишћавање великих количина отпадних вода. За неколико година ова технологија се може применити у праоницама рубља.

Опширније

Побачај и наука: шта ће бити са децом која ће се родити

Научници развијају нову врсту оптичких квантних рачунара

Названа биљком која се не плаши климатских промена. Храни милијарду људи

Угљен-диоксид није токсичан за животну средину. Не треба је мешати са емисијом стакленичких плинова ЦО₂.