За истраживање је узет материјал из лобање старе око 45 хиљада година, пронађене у граду Злати Кун године.
Испоставило се да геном Злате Кун садржиотприлике исту количину неандерталске ДНК као и други савремени људи, око 2-3%, али су и сами сегменти гена неандерталца много дужи у њему него код свих осталих.&нбсп;
Према ауторима рада, ДНК ове жене нијеналази код људи који су касније живели у Европи или Азији. То сугерише да су савремени људи били присутни у југоисточној Европи још пре 47.000–43.000 година.&нбсп;
Занимљиво је да су најранији савремени људи уЕвропа је на крају била неуспешна. Као и код Уст-Ишимског човека или најстаријег европског налаза, лобање Песхтера цу Оасе у Румунији, Злата Кун Ман не показује генетски континуитет са савременим људима који су живели у Европи касније, после 40 хиљада година.&нбсп;
Јоханес Краусе, директор Института Макс Планк за еволуциону антропологију
Једно могуће објашњење за јазу два таласа насељавања Европе сапиенсима, аутори наводе ерупцију кампанског игнимбрита, која се догодила пре 40-39 хиљада година, која је у великој мери утицала на климу на северној хемисфери.&нбсп;
Опширније
Створена је прва тачна мапа света. Шта није у реду са свима осталима?
Научници објашњавају појаву "паука" на површини Марса
Истраживачи су први пут упали у најдубље потопљени брод