Истраживачи тла са Универзитета Соутхерн Цросс у Аустралији рекли су да је лунарни реголит
У вези са развојем Универзитета АустралијеСвемирска агенција и НАСА потписале су споразум о слању ровера на Месец у оквиру програма Артемис за прикупљање лунарних стена које би могле да буду извор кисеоника за дисање на Месецу.
Иако месец има атмосферу, она је веома суптилна исастоји се углавном од водоника, неона и аргона. Ипак, према научницима, на Месецу има много кисеоника. Али се не налази у гасовитом облику, већ у реголиту.
Научници су предложили екстракцију кисеоника из минералакоришћењем електролизе. Али такође напомињу да је ове циљеве и даље тешко постићи због чињенице да то треба да се уради на Месецу, али за то је потребно тамо испоручити опрему, што је тежак задатак. Осим тога, електролиза је једноставан, али енергетски интензиван процес који захтева непрекидне изворе енергије – соларне панеле или нешто слично, чега нема на Месецу.
Али када то успе, како кажу научници, ова количина лунарних минерала постаће извор кисеоника за милијарде људи.
Према речима стручњака, сваки кубни метарлунарни реголит садржи у просеку 1,4 тоне минерала, укључујући око 630 кг кисеоника. Према НАСА-и, особа треба да удахне око 800 грама кисеоника дневно да би преживела. Тако ће 630 кг кисеоника омогућити особи да дише око две године. Штавише, просечна дубина реголита на Месецу је око 10 метара. Ово ће обезбедити довољно кисеоника за живот свих 8 милијарди људи на Земљи за око 100 хиљада година.
Извор: Сциенцеалерт