Научници са Универзитета Нагоја развили су процес у једном кораку који побољшава способност
Истраживачи су објаснили да су нанокарбонкористи се за третирање воде и отпадних вода адсорпцијом или апсорпцијом боја, гасова, органских једињења и јона токсичних метала. Могу да апсорбују олово и живу молекуларном привлачношћу. Али ова привлачност је слаба, па су стога неефикасне.
Да би побољшали процес, научници додају молекуле,које формирају јаче хемијске везе с тешким металима. Они такође покушавају да пронађу начине како да користе све расположиве површине нанокарбона за адсорпцију јона метала, укључујући њихове унутрашње поре. Ово ће повећати њихову способност да адсорбирају више јона метала одједном.
Научници су по први пут повезали топљење леда на Антарктику са променама времена у тропима
Помешали су фенол као извор угљеникаједињење које се назива АПТЕС као извор амино група. Ова смеша је смештена у стаклену комору и изложена високом напону, стварајући плазму у течности. "Процес растварања у плазми" одржаван је 20 минута. Из амино-модификованих угљеника формирани су црни таложници и прикупљени су, испрани и осушени.
Различити тестови су показали да амино груперавномерно распоређени по површини наноугљеника, укључујући и његове поре у облику прореза. Након прорачуна, успели су да открију да процес значајно повећава капацитет адсорпције у поређењу са коришћењем наноугљеника.
„Наш експеримент може смањити трошкове пречишћавања воде и приближити нам постизање универзалног и једнаког приступа сигурном и доступном до 2030. године“, напомињу истраживачи.