Потрошња протеина у Сједињеним Државама, како биљних тако и животињских, међу највећима је на свету. Према
„Испоставило се да многима од нас није потребно толикопротеина, колико једемо, а то има импликације на наше здравље и водене екосистеме“, рекао је главни аутор студије. Научници кажу да када би људи могли да смање ову количину на здрав ниво, животна средина би могла бити боље заштићена.
Наравно, људском телу је потребнобеланчевина. Али када тело добије више протеина него што му је потребно, вишак аминокиселина се разлаже на азот, који се првенствено излучује урином и испушта у природу кроз канализациони систем. То доводи до токсичног цветања алги, „мртвих зона“ са недостатком кисеоника и контаминиране воде за пиће.
Повећање уноса протеина, научници су повезали са растом популације, као и са њеним старењем: старијима је потребно више протеина за борбу против губитка мишића.